Khiba revutʹ voly, i︠a︡k i︠a︡sla povni?: roman z narodnʹoho z︠h︡ytʹti︠a︡

аж бач більше вернувсьа вијшов ві-шчо воно всьу Гальа Гальу генеральша гльанув голову Грицько грошеј давај дај день дивитьсьа дід дльа добре добриј другиј житьтьа здајетьсьа земльу земство знаје знају знову иноді ја Јавдоха јак јака јаке јакиј јакијсь јакі јакого јакось јаку јім јісти јіх јого јому каже коло крашче кругом Лушна льуде маје Максим мамо мати матірју Матньа Мирін міј мов моја москалі Мотрі Мотрьа наче нејі неју немаје ніч нічого Ну обізвавсьа одказав одказује Оже Ој Ось Оце очеј очима очі Пацьук першиј питаје Піски післьа пісчане пішов поки Порох прьамо руки рукоју сам свіј свого своје својеју својі својіми своју серце сину собоју став становиј стариј стојав стојала сьа сьуди таки такиј тебе тихо тобі тој трохи Хај хати хаті хату Хіба хліб Христьа цілиј Чінка Чіп Чіпка Чіпки Чіпко Чіпку Чіпці чого чоловік Шавкун шинок шчастьа шче шчо шчо ј шчось jiji